SVI SE PLAŠE BOLA U GRUDIMA, A VAŽNIJI JE SIMPTOM KOJI GA PRATI: Dr Marija Zdravković za L&S – Odmah zovite Hitnu pomoć

Doktorka Marija Zdravković govorila je kako prepoznati simptome bolesnog srca.

Svake godine u svetu 18,6 miliona ljudi umre od bolesti srca i krvnih sudova, a ovaj loš trend je u porastu. Procenjuje se da će do 2030. godine taj broj iznositi čak 23 miliona. Poznato je koliko zdrave navike mogu da sačuvaju srce, a hladnoća je dodatna opasnost za zdravlje celokupnog kardiovaskularnog sistema. Doc. dr Marija Zdravković, direktorka KBC “Bežanijska kosa” ističe da krvni sudovi reaguju na hladnoću skupljanjem.

“Osobe koje imaju problema sa povišenim krvnim pritiskom znaju da svako naglo zahlađenje ‘osete’ kao skokove pritiska. Dodatni problem je i nešto jača, slanija i masnija ishrana u zimskim mesecima i smanjeno kretanje, što takođe nepovoljno deluje na kardiovaskularni sistem”

Kako se zaštititi? Da li pomaže ako nosimo masku kada iz toplog stana izlazimo na hladnoću, zbog temperaturne razlike?

“Maska štiti od infektivnih agenasa u bliskom kontaktu, a svakako se preporučuje da je nose osobe koje već kašlju ili imaju druge simptome respiratornih oboljenja, kako ne bi zarazili druge osobe oko sebe. Naravno, osobe sa oslabljenim imunitetom savetujemo da uvek u kontaktima nose masku. Za naše čitateljke treba napomeniti da na hladnoću reaguju i sudovi kože, pa sama koža zahteva intenzivniju hidrataciju zimi. Ipak, ono što je najvažnije, ako osetite bol u grudima pri izlasku na hladan vazduh, to je znak da se hitno morate javiti lekaru, jer verovatno imate anginu pektoris, a ona se ne sme zanemariti jer vodi infarktu miokarda”

Postoji li razlika u temperaturi koja je alarmantna?

“Ulazak u minus predstavlja stres za telo, ali tolerancija niskih temperatura zavisi od vlažnosti vazduha. Najveći problem je uvek vetar koji posebno iritira i krvne sudove i bronhije. Zbog toga uvek naše pacijente savetujemo da izbegavaju hladne i vetrovite dane”

Koju temperaturu “voli” srce?

“Temperatura koju najviše voli naš kardiovaskularni sistem je između 15 I 27 stepeni. Tada je opterećenje celokupnog kardiovaskularnog sistema najmanje, ali i opterećenje i respiratornog i lokomotornog sistema. To je temperatura ‘večnog proleća'”.

Srčani udar ili panični napad – Kako prepoznati i razlikovati simptome?

“Oboljenja kardiovaskularnog sistema su praćena ne samo simptomima, već i znacima bolesti. Kod psihosomatike znaci kardiovaskularnog obolenja izostaju, a osoba oseća samo simptome. Definitivnu razliku može napraviti samo lekar svojim stručnim i profesionalnim pregledom. Zbog toga ne treba oklevati da, u slučaju pojave nekog od simptoma potražimo i lekarski pregled i savet. Naravno, svako od nas bi jednom godišnje trebalo sebe da časti kompletnim sistematskim pregledom, jer je to jedini način da rano otkrijemo neka oboljenja i preveniramo njihov nastanak i komplikacije”

Da li bol u grudima, odmah znači da postoji problem sa srcem?

“Bol u grudima je simptom koji nikada ne treba zanemariti. U grudima se pored srca nalaze i pluća, najveći i najznačajniji krvni sudovi kao i deo kičmenog stuba, a to su sve vitalni, odnosno vrlo značajni organi. Dakle, ako osećate bol u grudima, savet je što pre posetite vašeg lekara. Ukoliko taj bol nastane iznenada, praćen malaksalošću, preznojavanjem, nemogućnosšću da se napravi nekoliko koraka, neizostavno je da se pomoć lekara potraži urgentno, te se savetuje da se odmah pozove služba Hitne pomoći. Kolege iz SHP izvanredno znaju da prepoznaju sva opasna oboljenja koja idu sa bolom u grudima kao što su infarkt miokarda, embolija pluća (tromb u plućnoj arteriji) ili disekcija aorte (pucanje aorte najčešće zbog dugogodišnjeg povišenog pritiska)”

 Ko je u riziku od stvaranja tromba? Izvor: Shutterstock

Postoji li simptom koji nedvosmisleno ukazuje na problem sa srcem?

“Svaka iznenadna nastala slabost i malaksalost upućuju na ozbiljan problem sa srcem. Uz to, često se javlja bol u grudima, aritmije, gušenje, oticanje nogu, nemogućnost spavanja na jednom jastuku u toku noći”

Žene u Srbiji punih 10 godina ranije dobijaju srčani udar u poređenju sa evropskom statistikomHipertenzija je bolest savremenog doba, koje sve bolesti ona uzrokuje?

“Hipertenzija je po pravilu početak takozvanog začaranog kruga kardiovaskularnih oboljenja. To je prvi simptom da naše telo ima problem sa kardiovaskularnim oboljenjima. Ako je shvatimo kao upozorenje, dijagnostikujemo, promenimo način života – korigujemo ishranu, povećamo fizičku aktivnost u meri koja je prilagođena našem telu i godinama, regulišemo san, smanjimo telesnu masu, prestanemo da pušimo, ne konzumiramo previše alkoholnih pića i redovno uzimamo propisanu terapiju – možemo da sprečimo nastanak težih komplikacija i da imamo zdravstveno kvalitetan život. Ukoliko to ne shvatimo kao ozbiljno upozorenje, može doći do teških komplikacija kao što su srčani i moždani udar, ali i oštećenja drugih organa, pre svega vida i bubrega. Posebno je alarmantna učestalost moždanog udara kod žena u našoj sredini, kao posledica zanemarene i nedovoljno lečene hipertenzije. Istraživanja u kojima smo analzirali veliki broj žena sa infarktom miokarda u našoj sredini, pokazuju da naše žene u Srbiji punih 10 godina ranije dobijaju srčani udar u poređenju sa evropskom statistikom. Ali treba napomeniti i da naše žene imaju značajno veću telesnu masu, češće konzumiraju cigarete i mnogo manje se bave organizovanom fizičkom aktivnošću. To je nešto što mi same moramo da promenimo da bismo živele duže i kvalitetnije”

 Simptomi bolesnog srca Izvor: Shutterstock

Burne reakcije, čak i pozitivne uticu na zdravlje srca. Nekada od stresa ne možemo da se zaštitimo, šta je onda savet?

“Stres je obrazac našeg življenja i ne možemo ga izbeći. U kardiologiji postoji čak i jedno oboljenje koje se zove “sindrom slomljenog srca”, a to je iznenadan bol u grudima I klinička slika infarkta kod nekog vrlo stresnog događaja, koja se zapravo potpuno povlači posle mesec dana kod osoba koje je prežive. Srce je središte naše duše i neizostavno je povezano sa najfinijim strukturama našeg svesnog, ali i podsvesnog dela mozga. Zbog toga sve što preživljavamo, pa čak i ono što svesno potiskujemo, ipak utiče na naše srce. Moj savet bi bio: posvetimo vreme i misli onima koje volimo i koji vole nas. I naravno, volimo sebe i dajmo dovoljno pažnje sebi u svakom segmentu, a pre svega u odmoru i rekreaciji. Provesti vreme sa osobom koju volite je lekovito”

Tekst: Lepa&Srećna

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *